Finansije i Osiguranje - Srbija

Opomena za odlazak u minus - 400 dinara

Banke su sve kreativnije u smišljanju načina na koji od građana zarađuju novac. Praktično, ne naplaćuju samo ono što im je zakonom zabranjeno. Na sve drugo zaračunavaju procenat - od uobičajenih naknada za obradu kreditnih zahteva, pa do "ugrađivanja" i u čekove kojima građani kupuju na odloženo.

U jeku borbe organizacija za zaštitu potrošača i ukazivanja kako su pojedine provizije, poput onih na zajmove, protivzakonite, pojedine banke bezobzirno naplaćuju i celih 10 odsto naknade!

To bi značilo da na pozajmljenih 1.000 evra, klijent banci u startu ostavi celih sto evra! Ovoliki procenat je, doduše trenutno ekstremni primer, jer se u tarifama srpskih banaka "trošak obrade kredita" uglavnom naplaćuje po dva, tri, maksimum pet odsto.

- I to je protivzakonito, jer Zakon o obligacionim odnosima navodi da isključivo kamata može da bude naplaćena kao trošak kredita - ukazuje Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača "Efektiva".

- Sve drugo što banka želi da zaračuna klijentu, mora da bude ukalkulisano u tu kamatnu stopu. Inače, to što neke banke zaračunavaju 10 procenata na ime provizije za obradu kredita nije najveći procenat sa kojim smo se sretali. Bilo je primera i od 13, 15 odsto naknade, na ime nekih potrošačkih kredita u ranijim periodima.

Forsiranje kartica kao lakog načina bezgotovinske kupovine, lakšeg dolaska do keša mimo redova, na bankomatima, odlika je svake banke. Što više korisnika kartica, to bolja zarada za banku. Ali, ono što gratis možete da dobijete na šalteru banke, na bankomatu ume da košta. Pa tako, svega nekolicina banaka ne naplaćuje "upit stanja" na sopstvenom bankomatu.

Ali, preovladavaju one koje traže da im platite da bi vam "preko" bankomata rekle koliko novca imate na računu. Ove tarife idu od 15, 20 dinara na "sopstvenom" bankomatu, pa do 35 dinara ako "tuđi" bankomat pitate koliko novaca još imate. U nekima vam je dozvoljeno da besplatno "pitate za stanje" samo tri puta mesečno. Sve preko toga se tarifira 15 dinara, odnosno 35 na tuđem bankomatu.

Na šalteru je, zasad, upit stanja - besplatan. Međutim, ako želite da promet po računu dobijete napismeno, ovo parče papira koštaće vas i do 350 dinara.

Čekovi su posebna priča. U Srbiji se i dalje koriste kao sredstvo odloženog plaćanja, ali i za neke, ne toliko česte, veće kupovine na rate, pogotovo bele tehnike ili nameštaja. Sve banke naplaćuju "izdavanje čekovnih blanketa", uglavnom od 10 do 30 dinara. Ali, ima i jedna koja ne samo da zaračunava "ležarinu" na čekove - po 30 dinara za svaki mesec koliko ček stoji nenaplaćen - nego, kada konačno ček stigne na naplatu, sa računa klijenta u to ime "skine" još sto dinara (takozvana "naknada za realizaciju čeka").

Ako se kasni sa ratom, ili uleti u nedozvoljeni minus, za to se neće naplatiti samo zatezna kamata, već i troškovi opomene. Klijent kome banka na kućnu adresu pošalje pisanu opomenu, već zna da mu je sa računa skinuto bar 200 dinara, a nekim i 400.

"Koferče" jeftinije

Ono što je uvek bunilo klijente koji žele veću sumu novca da, bezgotovinskim nalogom prebace na svoj ili tuđi račun u drugoj banci je - cena. Najjeftinija opcija za klijenta, i to svake banke, je da podigne ceo iznos keša sa svog računa i, fizički ga, "u koferu", prenese u drugu banku.

Cena je nula dinara. U protivnom, ukoliko ne želi da šeta gradom sa kesom keša, moraće banci ovu bezgotovinsku uslugu da plati od 0,3 do jedan odsto od iznosa, odnosno, oko maksimum 8.000 dinara, koliko je limit u jednoj od skupljih banaka.

Provizija na sitniš

Banke nerado ukrupnjavaju sitan novac na šalterima, pa su se pojedine dosetile i uvele proviziju i na tu uslugu, u visini od pet odsto od iznosa. Ali, svaki bankar će priznati da sitniš mora da primi kada klijent njime želi da plati, na primer, račun za struju...